Proces, druga strana
Sedeći u ovoj malenoj, zagušljivoj sobi razmišlajm o besmislu situacije u kojoj se nalazim.
Šta to treba da bude jače od čovekovog bića, njegovih misli i postupaka da bi ovako podmuklo odlučivalo o njegovom životu? Kakvo nužno zlo može da obuzima moje misli čini se, već čitavu večnost. A nema vremena, nema vremena ni za očaj, kako? Kad jedino to, u nemogućnosti izbora preostaje? I ko je sada ovaj čovek koji ulazi sada ulazi u ovu prljavu sobu? Namrgodjene face sa svojim izbledelo crnim odelom, pogrbljen, ćudljiv.. Zašto ne govori? Šta piše? Da ne piše možda o mom ponašanju? Možda i izmišlja samo, žvrlja nešto što nisam ni rekao. Zašto? Može mu se. Ko zna na kojoj lestvici ove bludonosne hijerarhije je on. I odlazi. Neka, bolje mi je samom, ionako me sopstvene misli dovoljno nagrizaju. Da sve ovo prelazi u paranoju. Više ni zdravo ne mislim. Kada bi mi samo neko rekao-zašto? Mogu li, kao čovek jednakih prava da očekujem takav odgovor?
Naravno da ne mogu. I moj posao. Koliko sam samo radio, zar ne bi trebalo da uživam u uspehu?
Treba da donesem odluku, na osnovu nečega što i ne postoji, na osnovu pomoći koju i nemam, treba da se oslonim. Na koga bih? Na sebe, rekao bih pre svega ovoga, kada bih živeo svojim uobičajenim tokom života. I sada mogu da odlučim želim li da se borim za slobodu. Zar nije pravo svakog čoveka da bude slobodan i da vodi računa o svojoj slobodi, ali ona je nemoguća. Postala je takva od jednom, nisam ni stigao da razumem kada. Nisam ni bio svestan koliko je značajna i neophodna, jer sada ja ne živim. Ovo se teško može nazvati životom. Samo se spuštam niz mračne stepenice u još dublji mrak. I ko su ovi ljudi koji sada dolaze? Je su li oni dželati moje sudbine. Kao što su i do sada bili, neumorno nagrizajući sav razum, dušu i misli svojim uplitanjem. I oni me hvataju. Ne opirem se. Zašto bih? Sve što sada mogu da sačuvam od onoga što sam bio je dostojanstvo. Njega ne želim da izgubim. A noć je tamna, mračna, kao i ovaj trenutak. Samo mesečina obasjava prostor. Divna mesečino, jedino ću tebe pamtiti , zauvek..